Unutrašnje dete predstavlja naš eho deteta koje smo nekada bili. Svako od nas ima svoju istoriju i svako je bio pod uticajem okoline, događaja i nama bitnih ljudi. Naše unutrašnje dete je sve ove stvari prikupilo i zadržalo. Sigurno su mnoge loše stvari odavno za nas prošle, ali našem unutrašnjem detetu nisu. One su za njega stalno prisutne. Ono će iznova i iznova doživljavati bol sve dok u potpunosti ne iscelimo tu povredu. Naš um je do sedme godine mnogo otvoren i nema racija koji bi dolazne informacije iz sredine procenjivao. Zbog toga, mi smo kao sunđeri i jako smo ranjivi. Dosta uverenja i stavova o tome šta “treba” i sta “mora” kodiramo u sebi, a to kasnije stvara naše igralište života. Oni će iznova stvarati našu realnost sve dok ih ne osvestimo. Mi sa ovim procesom gubimo svoju autentičnost. Kasnije postajemo krute mašine koje nisu u kontaktu sa svojom životnošću i radošću.
Kako život prolazi mi osnažujemo ta uverenja i stvaramo naše skripte o tome kako naš život “treba” da bude. Ove skripte ili scheme ćemo svuda sa nama nositi i samim tim postaćemo automatizovana bića bez spontanosti.
Zbog svega ovoga jako je bitno da se vratimo u momente kada smo stvorili te skripte i uverenja i da ih ispitamo. Za nas bi bilo oslobađajuće da prođemo ponovo kroz te događaje i da ih u potpunosti doživimo kako bi ih u potpunosti razrešili. Tada kada su te skripte i uverenja nastala mi smo bili mali i nismo imali resurse da se nosimo sa tim situacijama, ali sada smo porasli i spremni smo da se suočimo sa njima. Ako to ne uradimo ove scheme će oduzimati ogromnu količinu naše energije koju smo mogli da utrošimo u nešto što je za nas autentično.
Mi ne možemo naše skripte da promenimo jednostavno pričajuci o njima ili ulagajući snagu volje kako bi se borili protiv njih. Te skripte su stvorene kako bismo preživeli. One sigurno neće lako odustati od svog zadatka. One će iznova i iznova da rade jednu te istu stvar kako bi osigurali taj opstanak. One znaju da su nekada uspele sa tim ponašanjem i uverenjem da nas sačuvaju. Pokušavaće i ubuduće da se ponavljaju kako bi osigurali naš opstanak.
Zato je neophodno da direktno razgovaramo sa tim skriptama i to jedino možemo ako se vratimo u događaj kada su one i nastale. Mi možemo da naše povređeno dete guramo dublje u podsvest uz pomoć medikamenta, alkohola, droge, seksa, posla…ali ono će uvek biti tu i težiti za našom pažnjom sve dok je ne bude i dobilo. Zato je jako bitno znati da se iza svih naših povreda i negativnih osećanja krije usamljeno dete kome je neophodna pažnja. Iza svih naših destruktivnih obrazaca i želja, duboko se nalazi neka naša čista i nevina potreba.
Svi smo mi pod uticajem naše okoline i okolnosti u kojima smo se nalazili, počevši od začeća pa sve do sada. Neki naši trenutni problemi čak posežu do duševnih nivoa kao što su na primer prošli životi.
Kada u potpunosti iscelimo naše unutrašnje dete, tada ćemo napokon doći u kontakt sa našim izvorom i sponatanošću koje nam svima sa rođenjem pripada. Tada postajemo svesni radosti življenja.
Autor: Miloš Kovačević
Regresoterapija 