Da li vam se ikada desilo da sa puno entuzijazma i motivacije jedan dan odlučite da ćete sutradan početi sa nečim kao što je dijeta, teretana, da prestanete sa cigaretama ili bilo šta drugo, a da vas već sutradan mrzi da realizujete vašu odluku? Siguran sam da se ovo svima nama dešavalo mnogo puta. Bilo bi divno kada bismo mogli lako i bez bilo kakvih poteškoća realizovati naše ciljeve i planove, ali na žalost nije tako. Pa šta nas onda sprečava u tome? Sprečava nas unutrašnji otpor. To su navike koje smo do sada stvorili i koje ne žele da se tako lako predaju i da dozvole da budu zamenjene sa novim. Naša psiha želi da održi unutrašnju ravnotežu, tj. unutrašnju konzistentnost. Da nije tako, onda bi imali ogromnih problema. Podsvesni deo našeg uma nema logičku inteligenciju, on razmišlja kao dete koje ima do 9 godina. On smatra da ako nas je neka navika održala živim do sada, onda ta navika ne sme da se menja. Zapamtite, iza svake loše navike (i dobre) se krije dobra namera našeg podsvesnog uma! Ma koliko na površini ta navika izgledala destruktivno ili loše po nas, iza nje se nalazi neka dobra namera. To može da bude neka nagrada koja je unutrašnja kao što je neko osećanje ili spoljašnja kao što je socijalizacija. Daću vam sada dva primere kako bih vam još više približio spoljašnje i unutrašnje nagrade neke navike. Primer za spoljašnje nagrade bi mogao da bude da osoba nastavlja sa pušenjem, jer kada počne pauza na poslu, ona ne može da se socijalizuje sa svojim kolegama. Osoba kroz pušenje dobija mogućnost da se ispriča sa svojim kolegama na pauzi dok puše cigare. Primer za unutrašnju nagradu bi mogao da bude da uz pomoć cigarete osoba dobija osećaj kontrole nad nekom stresnom situacijom. Ako nemamo kontrolu nad tim kada ćemo saznati neku nama bitnu informaciju, bar imamo kontrolu kada ćemo da se opustimo uz cigaru. Tako uz pomoć cigare smanjujemo ili zamaskiramo zabrinutost koju osećamo. Naše nagrade koje dobijamo kroz neke navike nisu svesne, već podsvesne i nije ih lako osvestiti bez pomoći nečijeg vodstva.
Da bi zaista izmenili naše navike, mi prvo moramo da pronadjemo dobre namere iza naših loših navika. Ovaj proces je vrlo jednostavan u Dubinskoj Regresoterapiji. Koristeći se određenim tehnikama, mi počinjemo polako da se upoznajemo sa unutrašnjim delom nas koji nosi tu naviku. Zatim kroz interakciju sa njim saznajemo njegovu dobru nameru koja se nalazi u lošoj navici. Kada je pronađemo mi smo zapravo 50 % problema već rešili. Neophodno je još samo par koraka da se u potpunosti razreši naša loša navika. Tada ćemo napokon moći da ostvarimo ono što smo oduvek želeli i moći ćemo da stvaramo odluke koje podržavaju naš život i naš razvoj.
Za kraj da sumiramo:
1) Da li je dovoljna snaga volje da bi se neka navika izmenila?
Volja je bitan faktor da bi se neka navika izmenila, ali samo ona, retko kada će uspeti da trajno izmeni neku naviku. Neophodan je dublji rad. Volja pripada našem svesnom, racionalnom umu, dok se navika nalazi u našoj podsvesti. Šta mislite ko će da pobedi? Uvek pobedjuje podsvest.
2) Da li je neophodna motivacija da bi se neka navika izmenila?
Motivacija je jako bitna. Zato je neophodno da prvo kod sebe proverimo da li imamo jak motiv da promenimo nešto u našem životu. Uvek se pitajte zašto želim ovo da promenim i šta dobijam od toga? Kako će mi život izgledati ako promenim ovo kod sebe?
3) Iza svake loše navike, krije se dobra namera (nagrada)
Loše navike se održavaju jer osoba dobija neku vrstu nagrade kroz tu naviku. To može biti relaksacija, osećaj mira, odsustvo straha ili anksioznosti, povišeno samopouzdanje, prihvaćenost u društvu i sl. Na svesnom ili na nesvesnom nivou mislimo da ćemo biti uskraćeni ovih nagrada ako budemo odustali od naših loših navika.
Autor: Miloš Kovačević
Regresoterapija 