Pitanja i odgovori

  1. Koliko dugo traje sesija?
  • Svaka sesija u proseku traje do 75 minuta, a ponekad i malo duže.
  1. Čemu služi uvodni intervju
  • Uvodni intervju je sesija koja traje do 60 minuta u kom ćete razgovarati sa regresoterapeutom o poteškoćama i problemima koje doživljavate i koje su razlog vašeg dolaska. To omogućava da zajedno razumemo problem, da utvrdimo temu na kojoj ćemo raditi i da isplaniramo naredne sesije.
  1. Koliko je sesija neophodno da bi se rešio neki problem?
  • To zavisi od prirode samog problema. U nekim situacijama 3 – 5 sesija su dovoljno da bismo jednu temu razrešili, ali tu nema striktnih pravila. Pristup je individualan, te i sama dužina procesa razrešenja varira.
  1. Kako izgleda sesija?
  • Tokom sesija, vi sedite udobno i opušteno i učestvujete u razgovoru sa regresoterapeutom. U zavisnosti od same tehnike, oči će biti zatvorene ili otvorene. Sve vreme ste svesni procesa i u svakom momentu možete da prekinete proces, ako to budete želeli. Tehnike će varirati kako bi se prilagodile prirodi samog problema. Na kraju sesije se integriše iskustvo kroz koje ste prošli i u par rečenica se podeli sa terapeutom.
  1. Da li ću se setiti u potpunosti prošlog dogadjaja ili samo nekih slika?
  • Setićete se celog dogadjaja i svih pojedinosti koje su povezane sa tim dogadjajem. Jedina prepreka u tom procesu može da bude blokada koja je duže vreme akumulirina između vas i datog događaja, te ćemo onda dodatno raditi na otklanjanju te blokade.
  1. Da li je svaki problem povezan sa prošlim životom?
  • Nije. Većina ljudi želi odmah da se seti prošlog života, ali ovo može da bude opasno. Nije preporučljivo da se vraćamo u prošle živote bez nekog razloga, jer možemo aktivirati nešto što trenutno nije trebalo da se aktivira. Ako priroda problema nije povezana sa prošlim životom, onda ne bi trebali da idemo u prošli život. Naše iskustvo je pokazalo da klijentova podsvest najbolje zna gde trebamo da se vratimo kako bi problem u potpunosti iscelili. To može da bude skoriji događaj, događaj iz detinjstva, prenatalni događaj ili događaj iz prethodnog života.
  1. Da li svako može da se seti prošlog događaja ili prošlih života?
  • Da. Svaka zdrava osoba ima prirodne mehanizme koje mu omogućavaju da se seti svih svojih prošlih događaja.
  1. Da li se koristi hipnoza?
  • Naše mišljenje je da ne postoji hipnotička i nehipnotička regresoterapija, već je pitanje koja je dubina transnog stanja u toku samog procesa. Trans predstavlja fokusiranu pažnju, a bez fokusirane pažnje nema unutrašnjeg rada. Mi koristimo lako transno stanje, dok se u nekim regresoterapijama koristi duboka transna stanja. U svakom dobrom terapeutskom radu se koristi transno stanje, direktno ili indirektno.

9. Razlika između hipnoterapije i regresoterapije?

  • Postoji nekoliko razlika, a mi ćemo navesti 2 glavne:
    • glavni alat u hipnoterapiji je – sugestija. Tokom celog hipnoterapeutskog tretmana, terapeut direktno i indirektno klijentu daje određene sugestije kako bi klijent prevazišao svoj problem. U regresoterapiji ovaj metod rada se ne koristi.
    • u hipnoterapiji klijent je pasivan i terapeut je taj koji ga vodi kroz unutrašnje doživljaje, dok u regresoterapiji klijent je taj koji vodi ceo proces. U tom smislu u regresoterapiji proizilaze autentični doživljaji klijenta, koji su proizvod klijentove slobode u procesu osvešćivanja sadržaja, te samim tim lažna sećanja nisu moguća.

10. Neki ljudi ne mogu ući u transno stanje.

  • Transno stanje je potpuno prirodno i normalno stanje čoveka. Svako od nas barem dva puta u toku dana uđe u trans. Mi ulazimo u transno stanje kada vozimo auto, kada se uživimo u neki film ili TV seriju, kada u toku dana sanjarimo… Transno stanje je potpuno normalno stanje. U ovom stanju naši moždani talasi su relaksirani, telo se opušta i ceo organizam ulazi u opušteniji režim rada.
  • Ljudi često misle da nisu u transu jer ga povezuju sa nesvesnum stanjem. Česta je zabluda da će biti u stanju koje je jako slično snu i to nije tačno. Dok smo u transu mi smo budni i svesni smo svega što se dešava oko nas. Naša pažnja je fokusiranija i tada imamo veći kapacitet da zaronimo u sebe. Kada bi transno stanje bilo isto što i san ili nesvest, onda terapeut ne bi mogao da komunicira sa klijentom i proces ne bi bio moguć.

11. Da li ću izgubiti kontrolu nad samim sobom i da li bih mogao nešto da kažem ili uradim što je u suprotnosti sa mojom voljom ili prirodom?

  • Ovo je jedan ogroman mit. Osoba koja je u transu ima potpunu kontrolu i u svakom momentu kada joj se nešto ne sviđa tokom samog procesa može da izađe iz transa. Ovo je moguće jer je klijent potpuno svestan šta se dešava dok je u transu.
  • Ako je klijentu data bilo koja sugestija sa kojom nije saglasan, može da je odbaci. Ako je predloženo bilo šta što je protiv klijentovih uverenja ili moralnih načela to će ili spontano ili voljno biti odbačeno od strane klijentove podsvesti.

12. Mogu li ući u tras protiv svoje volje?

  • Ne, saradnja je neophodna i kontrola celog procesa je u suštini u klijentovim rukama!

13. Da li je transno stanje opasno i da li postoje neželjeni efekti?

  • Ne, transno stanje je potpuno prirodno.

14. Da li osoba može da bude zaglavljena u transu?

  • Ne, ovo je apsolutno nemoguće. Nikad se niko nije zaglavio u transnom stanju. (U filmskoj industriji je ovaj segment predstavljen naučno fantistično, te primeri da terapeut utiče na klijentovo ponašanje u potpunosti je nemoguć u realnosti.)

15. Da li u trans ulaze samo osobe koje imaju slab um?

  • Ne. Ljudi koji se najlakše povezuju sa svojim podsvesnim delom su oni koji imaju sposobnost koncentracije, mašte i mentalne spretnosti.

Za sva ostala pitanja na koje niste dobili odgovor možete nas kontaktirati.