Svako od nas povremeno doživljava osećaj stida i to je sasvim normalno, ali kada stid postane toksičan tada kvalitet našeg života može dosta da opadne. Kako nastaje toksični stid i koja je razlika između toksičnog stida i zdravog stida? U ovom tekstu ću pokušati da vam odgovorim na oba pitanja.
Kako se formira toksični stid?
Toksični stid nastaje kada se u nekim osetljivim razvojnim periodima deteta, značajne autoritativne figure (uglavnom majka ili otac) kritikuju detetovu ličnost, umesto detetove postupke. Kritikuju dete na način koji je odbacivajući. Ovaka vrsta stida je internalizovana, tj. nametnuta spolja. Toksični stid je uvek ograničavajuć i uništava našu spontanu prirodu, jer je povezan sa tim ko smo mi.
Razlika između toksičnog i zdravog stida
Toksičan je uvek povezan sa onim ko smo, dok je zdrav povezan sa onim šta smo uradili. Zdrav stid kaže: ja sam uradio nešto pogrešno – Toksičan stid kaže: nešto je pogrešno u vezi sa mnom. Zdrav stid ima veliku bliskost sa osećajem krivice, toliku da bi mogli da ih posmatramo kao jedan fenomen. Ovo zaključujemo jer iz aspekta ljudskog rasta i razvoja, toksični stid je dečije osećanje, tako da je najviše prisutan kod mladih osoba. Kada osoba tokom svog rasta počne da razlikuje sebe od svojih postupka, postaje sposobna da shvata da osoba koja je dobra može da uradi ponekad i lošu stvar. Tada dečiji osećaj stida zamenjuje odrastao osećaj krivice, tj. osećaj zdravog stida. Kada osoba sebe bude u potpunosti prihvatila i razumela da je sama po sebi vredna, tada će toksični stid zameniti sa krivicom. U osnovi toksičnog stida je osećaj manje vrednosti, nisko samovrednovanje i slika o sebi kao neadekvantnoj, defektnoj ili manje vrednoj osobi. Samim tim toksični stid je potpuno nepotreban i neprirodan, dok je osećaj krivice potpuno prirodan. Osećaj krivice se pojavljuje kada primetimo da smo uradili nešto što mi smatramo da je pogrešno. Povezan je sa svesnošću naših postupka i kako ti postupci utiču na druge.
Postoje dosta rasprava da li je stid samo društveni konstrukt i da li on uopšte izvan samog društva postoji. Po mom mišljenju stid, koji je blisko povezan sa osećajem krivice, u normalnoj količini je potpuno prirodna i zdrava reakcija osobe. Primetićemo da kod sociopatskih ličnosti i ljudi koji patoloških lažu stid i osećaj krivice ne postoji. Zdrav stid može da nam ukaže kada smo nekoga povredili i kada smo prešli nečije granice, i tako može da nam pomogne da korigujemo naše ponašanje za ubuduće. Da nemamo osećaj zdravog stida, sigurno bi se ponašali bahato, bezobrazno i isključivo u skladu sa sopstvenim interesima, ne vodeći računa o drugim ljudima, dok nas toksični stid parališe u normalnom funkcionisanju i socijalnim interakcijama.
Autor: Miloš Kovačević
Regresoterapija 